goldeneye

  Pisati,ali ne samo radi pisanja.Nekad se zeli nesto da saopsti,bilo fikcijiom,ili realnoscu,a nekada da se sebi olaksa.Nemam trenutno ideju,a mozda se i neko pita gde sam tako dugo.

  Danas je posle duzeg vremena bio suncan dan.To me je obradovalo.Posla sam u crkvu,zapalila svece i pomolila se.Svratila sam u omiljeni kafic i opet se susrela sa nemogucnoscu uspostavljanja komunikacije.Pored mene je sedela grupa Italijana.Na priucenom italijanskom sam ih pitala odakle su.Jedan je rekao iz Rima.Odgovorila sam glavni grad.I tu smo prestali.Ubrzo su otisli,ali uz kulturan pozdrav.Posle toga odmah pored mene je seo ugladjeni mladic,isto stranac i posle par reci koje sam mu uputila,on je poceo beskrajno da kuca poruke.Ja sam samo zapalila cigaretu i ubrzo otislaMozda samo nemam srece,ili se komunikacija svela na virtuelnu.Veliki pozdrav svima!

  Moj odnos prema Bogu ne umem da objasnim.Ne mogu da kazem da verujem,niti suprotno.Ali ipak,nekako mi je lakse kad zapalim svece za pokoj duse,ili zdravlje i pomolim se za moje drage.Ili kada odem na liturgiju da cujem neke odlomke iz Jevandjelja,a i propoved me nekad bas gane.U teskim trenucima izgovarala sam isihasticku molitvu "Gospode,pomiluj me" po savetu mog Duhovnika.

  U crkvi sv. Spasa u Skoplju lik sa glavne kupole sa sedom bradom i tamnim ocima pratio me je gde god se okrenem.Bio je to neverovatan dozivljaj.

  Interesantan mi je bio odlomak iz romana"Konstantinovo raskrsce"mladog pisca Dejana Stojiljkovica.

  "A ja i Gospod... i nismo u najboljim odnosima poslednjih godina.Vidite,ja nikad nisam prestao da verujem u Njega,ali je On ,izgleda,prestao da veruje u mene". 

  Dan hladan,zimski.Odlucujem da jedan deo mog puta prepasacim kroz grad.Kazu,setnja je zdrava i stvarno prija kad se izadje iz kuce,pa ma koliko hladno bilo.Gledam izloge,u neku radnju udjem,tek da se malo ugrejem.Retko gde su cene povoljne i pored privlacnih procenata u izlozima.Putem kojim obicno idem srecem patuljka koji prosi.Uvek mu nesto dam.Ne mogu da prodjem tuda kao da ga nisam videla.U Knezu covek ,stariji, s pruzenim sesirom trazi za hleb.Sve je vise ponizenih i uvredjenih ljudi,a da ne pricam o deci koja prose.Ispred trafike jedan deckic prosi,a prolaznica mu odgovara:"Zar ti mislis da ja imam para?"Nesto mi ne dozvoljava da ne primecujem.Sve mi se cini da je to jer sam citala nesto od Dostojevskog.

  Kada sam davno bila u Americi,iznenadila sam se koliko ima prosjaka,tada ih kod nas nije bilo.Eto,postali smo Amerika...Uvek smo tome tezili.

   8 je sati uvece.

  Par sredovecnih godina seta po Kalemegdanu,iako je zima i poprilicno je hladno.Leti ,malo kasnije ,ovde su skoro sve klupe zauzete od mladih zaljubljenih parova,kojima je to mozda i prvo ljubavno iskustvo.Ali sada su tu bas oni koji nemaju nigde.

  Odjednom ,on joj predaje mali zamotulojak koji oni zavrljaci negde medju stabla.

"Sta ti to znaci?Mislis da ne znam da imas drugu?Ja ti sluzim kao domacica i sluzavka tebi i deci".

  On je zbunjen i cuti.Ni reci odbrane.Samo hodaju i dalje,ona ispred njega.

  Posle toga.

  Gazde sa svojim ljubimcima setaju i kuce skidaju masnicu sa zamotuljkai poigravaju se sa zlatnim prstenom s rubinom koji nije interesantan za njih.NJih vode neki drugi instinkti.Prsten je sijao ispod drveta sa koga bi ponekad pala gomila snega.

  10 sati.

  "Vidi nesto sija"rekla je devojka mladicu u crvenom dzemperu.Znali su ga na fakultetu po tom dzemperu,jer ga skoro nije skidao sa sebe,ali on je imao karakter i znao je da zeli da osvoji Beograd i drugo ga nije zanimalo,osim nje.Uzeo je prsten i stavio na njen prst."Divno ti stoji",rekao je.Ona je bila pomalo zbunjena,ali kome bi vratili prsten.Zato su resili da proslave iznenadni dogadjaj.Pretresli su sve dzepove i skupili za kafu u Knezu ,koju ce podeliti.

Ne,nemoj mi to reci,jer cu zaplakati. Ne pustaj tu pesmu,jer cu zapevati kroz suze. Ne trazi od mene dokaz ljubavi,jer nase vreme je proslo. Pokusaj da me nasmejes vicevima koje oboje volimo. A ja cu se prisecati kada sam ti kroz suze rekla"Zelim samo da te ucinim srecnim".

Cinilo joj se da vlada natprirodnim silama.Videla je ono s druge strane.Cak je mogla da predvidi ko ce sledeceg dana nestati s ovog sveta.Cula se sa njim,koga je volela i kome je verovala,ali nije bilo pomoci.I on je znao da ce ona biti zrtva.Govorili su to nemustim jezikom.Znala je da nema izlaza,da ce zavrsiti u bolnici.Kiselo se nasmejala i samo pomirila s tim.Krenula je da se sprema,nije joj mnogo bilo potrebno.Kao u "Tramvaju zvanom zelja".

Da li se sve moze kupiti novcem.Tim carobnim papirom,ili mozda zlatom.Novac je bitan,ali ne i presudan za srecu.Srecan mozes biti i bez novca.Najbitnije stvari se ne mogu kupiti novcem,kao sto su zdravlje,ljubav,razumevanje.Ipak sam srecnija kad ga imam,kad mogu sebi da priustim odlazak u omiljeni kafic,ili neku stvarcicu.Pokloni mi sjaj u ocima umesto novca.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Februar 2011					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28

• sta se radi
• Pozdrav
• Rulet
• Tajna
• Lukavost
• Fassbinder
• Pogledaj DOM svoj,ANDJELE
• Moj grad
• Trenuci
• Komunikacija

• Generalna [24]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom